Томаида (драма у три чина)/11
XI
ДЕСПОТ, БРАЈКО БРАЈАНОВИЋ, ВЛАД
ДЕСПОТ: Веровао сам му ко најближем своме што сам веровао. '
БРАЈКО: Зар, господару, не беше међу нама ни једног више коме би веровао?
ДЕСПОТ: Било је, Брајановићу! Сви сте ви часни и поуздани војници, ал’ њега изабрах. Он ме није служио, он ми је пузио, као што уме пузити и бити веран роб — навикнут да другоме а не себи припада. Хтедох да пошљем уходу на Пиндос да сазнам истину о броју чете и о Томаидиним намерама. Изабрах њега и упутих га да оде и да се каже незадовољник који ме је издао и да измисли причу неку како га гоним те је жедан освете. Рекох, стећи ће поверење Томаидино, те можда ће га и у чету примити. А место тога, она ми га враћа као убицу који се прима да јој моју главу однесе на дар!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|