[Терала Станка говеда]
Терала Станка говеда
Низ пусте горе зелене,
И ги терала, плакала.
Дочу гу Стојан из горе:
— Што ти је, Станке, те плачеш? 5
— Ћути, Стојане, не питај.
Синоћ ми мајка умрела,
Татка ми Турци врзаше,
Брата ајдуци тераше.
— Ћути, Станке, не плачи, 10
Људи ће мајку сакранев,
Брата ајдуци ће пуштив,
Ја и ти да се узнемо!
— Ћути, Стојане, не збори,
Не ли смо пуста роднина, 15
Од тетку браћа рођени?!
— Ћути, Станке, не збори,
Убава мома род нема,
Високо дрво лад нема,
Длибока вода дно нема, 20
Д’лга путина крај нема,
Јалова крава лој нема,
Удовица жена срам иема!