Сјећање на родно село
На спаљено родно село
и очински топли дом
остало је неувело
сјећање у срцу мом.
Још се и сад сјећам страна 5
и пастирских драгих дана
из дјетињства срећног свога,
али непроведенога.
Нема крушке караманке,
ни сестара Драге, Ранке ... 10
И браћа су живот млади
оставила у бригади.
У Божиним долинама
многи моји драги леже,
на мом срцу лежи рана 15
што ме за њих мртве веже.
Ђевојака и момака
пјесме још недопјеване
судбоносних оних дана
остале су у мом селу 20
запретане у пепелу.
Све уништи страшни рат,
однесе у неповрат.
По њивама мога села
сада расте бор и јела. 25
Мога села више нема,
са њим неста моја срећа,
оста црна успомена
на родни крај да ме сјећа.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
