Сјеверноатлантски споразум
Сјеверноатлантски споразум
Вашингтон, 4. април 1949. године
Потписнице овог Споразума поново потврђују своје увјерење у намјере и начела Повеље Уједињених нација и своју жељу да живе у миру са свим људима и свим владама. Оне су одлучне чувати слободу, заједничко насљеђе и цивилизацију својих народа, засноване на начелима демократија, слободе појединца и владавине права. Оне желе унапређивати стабилност и ратвој на сјеверноатлантском подручју. Оне су одлучје ујединити своје напоре за заједничку одбрану и очување мира и сигурности. Стога су сагласне с овим Сјеверноатлантским споразумом.
Члан 1.
Потписнице се обавезују, како је наведено у Повељи Уједињених нација, ријешити било какве међународне несугласице, у које би могле бити укључене, мирним путем, на начин да не буду угрожени међународни мир, сигурност и правда, те да ће се у својим међународним односима уздржавати од притње силом или употребе силе на било који начин који није у складу с намјерама Уједињених нација.
Члан 2.
Потписнице ће доприносити даљњем развоју мирних и пријатељских међународних односа јачајући своје слободне институције, промовишући боље разумијевање начела на којима су засноване те институције, и промовишући услове стабилности и просперитета. Тежиће уклањању сукоба у својим међународним економским политикама и подржаваће међусобну економску сарадњу.
Члан 3.
Како би учинковитије оствариле циљеве овог Споразума, потписнице ће засебно или заједно, сталном учинковитом међусобоном помоћи и самопомоћи одржавати и развијати своје појединачне и заједничке способности да се одрупру оружаном нападу.
Члан 4.
Потписнице ће се савјетовати увијек када, према мишљењу било које од њих, буде угрожена територијална цјеловитост, политичка независност или сигурност било које земље потписнице.
Члан 5.
Потписнице су сагласне да ће се оружани напад на једну или више њих, у Европи или Сјеверној Америци, сматрати нападом на све њих, те се стога слажу да ће у случају таквог оружаног напада, свака од њих, позивајући се на право појединачне или заједничке самоодбране из члана 51. Повеље Уједињених нација, помоћи потписници или потписницама које су нападнуте, предузимајући одмах, саме и у складу с другим потписницама, кораке који се сматрају потребнима, обухватајући употребу оружане силе, како би повратиле и одржале сигурност сјеверноатлантског подручја.
Сваки такав оружани напад и мјере предузете као резултат тог напада одмах ће бити пријављељни Савјету безбједности. Такве мјере ће бити обустављене када Савјет безбједности предузме мјере потребне за поновну успоставу и одржавање међународног мира и сигурности.
Члан 6.
У сврху чланка 5, оружани напад на једну или више потписница сматра се да обухвата: оружани напад на територију било које потписнице у Европи или Сјеверној Америци, на француске департмане у Алжиру, на окупационе снаге било које потписнице у Европи, на острва под јурисдикцијом било које од потписница у сјеверноатлантском подручју сјеверно од Ракове обратнице или на пловила или ваздухоплове било које од потписница у овом подручју.
Члан 7.
Овај Споразум никако не утиче, и не треба га тако тумачити, на права и обавезе из Повеље за потписнице које су чланице Уједињених нација или на примарну одговорност Савјета безбједности за одржавање међународног мира и сигурности.
Члан 8.
Свака потписница изјављује да нити један од међународних уговора који су сада на снази између ње и било које друге потписнице или неке треће државе није у противрјечности с одредбама овог Споразума и да се обавезује не улазити у међународне споразуме који су у противрјечју с овим Споразумом.
Члан 9.
Овим потписнице освију Савјет у коме ће свака од њих бити заступљена како би могла разматрати питања које се тичу провођења овог Споразума. Савјет ће бити организован тако да се у сваком тренутку може брзо састати. Савјет ће утемељити помоћна тијела која би могла бити потребна; углавном, оно ће одмах успоставити одбор за одбрану који ће препоручити мјере за провођење чланове 3. и 5.
Члан 10.
Потписнице могу, једногласном одлуком, позвати било коју другу европску државу, која је у могућности промовисати начела Споразума и придоносити сигурности сјеверноатлантског подручја, да приступи Споразуму. Свака позвана држава може постати потписница Споразума подносећи кандидатуру приступања Влади Сједињених Америчких Држава. Влада Сједињених Америчких Држава обавјестиће сваку од потписница о свакој поднесеној кандидатури.
Члан 11.
Овај Споразум ће бити ратификован и његове одредбе ће бити проведене у складу са уставним поступцима земаља потписница. Правни документ ратификације ће бити сачуван што прије код Владе Сједињених Америчких Држава која ће обавијестити остале потписнице о сваком сачуваном правном документу ратификације. Споразум ће ступити на снагу међу државама које су га потврдиле чим већина потписница, укључујући Белгију, Канаду, Француску, Луксембруг, Холандију, Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе, буде поредала ратификације, а Споразум ће постати важећи за друге државе на дан предаје њихових ратификација.
Члан 12.
Након што Споразум буде на снази десет година или у било које доба послије, стране ће, ако било која од њих тако захтијева, размотрити и преиспитати цијељеве Споразума, узимајући у обзир факторе који утичу на мир и сигурност сјеверноатлантског подручја, обухватајући развој општих као и регионалних споразма о очувању међународног мира и сигурности према Повељи Уједињених нација.
Члан 13.
Након што Споразум буде на снази двадесет година, свака страна може из њега иступити годину дана након што је предала изјаву о иступању Влади Сједињених Америчких Држава која ће обавијестити владе других потписница о подношењеу сваке такве изјаве.
Члан 14.
Овај Споразум, чији су енглески и француски текстови аутентични, биће сачувани у архиви Владе Сједињених Америчких Држава. Прописно овјерене преписке, та ће влада предати владама других потписница.