* * *
Сјај мјесече, до зоре,
Не залази, рано је;
Не залази, рано је,
Не задај’ ми јадове.
Синоћ сам се женио, 5
И девојку љубио,
Синоћ бјеше девојка,
Осванула невјеста.
Поранила невјеста,
Хладне воде дон’јела, 10
Тихе сузе ронила.
Питала је заова:
„Шта је теби, снашице,
Или плачеш за родом,
Ил’ за првим севдахом?" 15
„Ја не плачем за родом,
Већ за првим севдахом!"
