Отворите главни мени
Сунцу
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg

Сунцу


Плавним небом када згараш,
Јарко сунце, сјајног зрака,
Огwен-пламом куле ствараш -
Црна чеда од облака.

Црна чеда, црних руку,
Као оца загрле те,
У превез те црн обуку,
Па ваздухом свуд полете.

Па загрме, па захоре
Пуцњавином страховито,
Пакла чеда крвно с' боре,
Прождиру се халовито.

А ти, сунце, склониш зраке,
Даљинама неба синеш,
Црна бујства и облаке
Под подножје своје винеш.

Селенама тамо сјајеш,
Да их за тобом жеља мине;
Јер из недра свима дајеш
Раздрагања и врлине.

НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у часопису "Даница", 1862, бр. 2 и збирци Песме, 1863 стр. 43

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 51-52. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.