[Сунце ми се на подне навали]
Сунце ми се на подне навали,
па са подне у ливаду гледа.
У ливади три сиве кошуте,
двије пасу, а трећа не пасе;
њих ми пита дивно јарко сунце: 5
„Ој Бога вам, три сиве кошуте!
Што две пасу, а трећа не пасе?“ —
„Имале смо свака по ланенце,
пратисмо их кроз гору на воду;
два дођоше, а треће не дође. 10
Јесу ли га ловци уловили
ил' је младо у трави заспало?" —
„Није младо у трави заспало,
него су га ловци уловили
и однели цару на поклоне. 15
Цар га храни оним белим хлебом
и поји га оним слатким млеком,
те да лане мајку заборави." —
„Лане мајку може заборавит’;
мајка лане никад ни до века!" 20
