Сунце за гором

Сунце за гором Писац: Јован Грчић Миленко

Јасно сунце узда’нуло
За гором,
За гором;
То причула танка јела
Са бором,
Са бором;
Па га пита танка јела
Са бором,
Са бором:
»Јасно сунце, што узда’ну
За гором,
За гором?« —
»Кад ме питаш, танка јело,
Са бором,
Са бором,
Оно чуј ме што узданух
За гором,
За гором:
Бесан олуј сломиће те
Са бором,
Са бором, —
Пре нег’ сутра ја узда’нем
За гором,
За гором...«

*
Ох, што рече јасно сунце
За гором,
За гором, —
То, гле, снађе танку јелу,
Са бором,
Са бором...
Стог’ и мени жао јеле
Са бором,
Са бором,
Па преклињем јасно сунце
За гором,
За гором:
»Јасно сунце што нам седаш
За гором,
За гором, —
Бар сачувај српске јеле
Са бором,
Са бором!...«

У Бечу, 3 марта 1869.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 85-86

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.