[Суноч одим, ништа не украдо]
Суноч одим, ништа не украдо,
а пре зоре девојћу украдо.
Проведо је кроз горе зелене,
врза коња за јелу зелену,
а девојћу за ту десну руку, 5
па си лего мало да си проспим.
Мало, часом, три дни и три ночи.
Кад се диго, девојћа ми нема,
и још више; коња ми одвела,
одвела га у баштини двори. 10
Па говори крадена девојћа:
„Да ја несам крадена девојћа!
Јасан месец у баштини двори,
сјајно слнце у војнови двори."
