Страшило

Страшило Писац: Јован Јовановић Змај

Мили боже, шта то бити може,
или грми ил' се земља тресе,
па се руше зечији конаци,
па ти беже зечији јунаци,
старо тамо, а младо овамо.

Нити грми нит' се земља тресе,
већ ено га чуда некаквога:
освануло јутром на уранку
посред лепа поља купусова,
- ко с' осврне, до срца претрне.

Беж'те зеци (то вам је у крви),
страшно чудо, и име му страшно,
страшилом га називају људи.
Две му ноге у тле укопане,
две му руке до две суве гране,
кошуља му рита узорита,
са ђубрета овамо донета,
глава руса главица купуса,
а на њојзи брука од клобука.

Ветар дува па страшило њија,
а страшљивци мисле да их вија.