Стојан си мајку питује

* * *


[Стојан си мајку питује]

Стојан си мајку питује:
Учи ме мајке, карај ме,
Како да земам Дил-Јану.
Дил-Јану мому убаву?
Мајка си сина светува: 5
Стојане сине, Стојане,
Послушај мајку што збори.
Ајде у горње чаршије,
Те узми (позови) добри мајстори,
Сазидај чесму шарену. 10
Чим чујем моме са села,
Чим чујев одма ће дођев,
Дил-Јана мома ће дође.
Стојан си мајку послуша,
Те оде у горње чаршије, 15
И узе добри мајстори,
Направи чесму шарену.
Кад чуше моме са села,
Кад чуше одма дођоше,
Дил-Јана мома не дође. 20
Стојане сине, Стојане,
Послушај мајку што збори.
Ајде у горње чаршије,
Те узми добри мајстори,
Направи цркву најбоље. 25
Чим чујев моме са села,
Чим чујев одма ће дођев,
Дил-Јана мома ће дође.
Стојан си мајку послуша.
Те оде у горње чаршије, 30
И узе добри мајстори,
Направи цркву најбоље.
Кад чуше моме са села,
Кад чуше одма дођоше.
Дил-Јана мома не дође. 35
Учи ме мајке, карај ме,
Како да земам Дил-Јану,
Дил-Јану мому убаву.
Стојане сине, Стојане,
Послушај мајку што збори. 40
Ајде у горње чаршије,
Те узми добри мајстори,
Поори башчу најбоље,
Посади цвеће шарено.
Стојан си мајку послуша, 45
Те оде у горње чаршије,
И узе добри мајстори,
Поора башчу најбоље,
Посади цвеће шарено.
Чим чуше моме са села, 50
Чим чуше одма дођоше,
Дил-Јана мома не дође.
Учи ме мајке, караје ме,
Како да земам Дил-Јану,
Дил-Јану мому убаву. 55
Стојане сине, Стојане,
Послушај мајку што збори.
Ти данас легни, па умри,
Мајка ће те опреми,
Сас бели чаршав покрије, 60
Ће седне мајка да плаче:
Стојане сине, Стојане,
Стојане јагње ђурђевско.
Чим чујев моме са села,
Чим чујев одма ће дођев, 65
Дил-Јана кучка ће дође.
Стојан си мајку послуша.
Он леже данас па умре.
Мајка га лепо спремила,
Сас бели чаршаф покрила, 70
Те седе мајка да плаче:
Стојане сине, Стојане,
Стојане јагње ђурђевско,
Чим чуше моме са села,
Чим чуше одма дођоше, 75
Дил-Јана мома с њи дође.
Поче Дил-Јана да плаче:
Стојане брате, Стојане,
Што су ти руке на дохват.
Што су ти ноге на подиз. 80
Стојан си ништа не збори.
Ухвати мому за руке:
Доста сам благо трошио,
Док сам те тебе ватио.
Пусти ме брате Стојане, 85
Да идем дома да спремим,
Да спремим свилни дарови,
За кума и за старејка.
Не пуштам момо Дил-Јано,
Доста сам благо трошио, 90
И тој ћу благо да трошим.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Напомене

  • Мара Томић, жена Вучка кожара
  • Лесковац

Извор

  • Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 44-45.