Стојан и Стојне убаво

* * *

Стојан и Стојне убаво

Стојан и Стојне убаво,
од чичу ле брат и сестра,
у гору лисник денали.
Дан га до пладне денали,
у пладне роса зароси. 5
Стојан си седе на лисник,
Стојане си седе под лисник.
Стојан на Стојие си збори:
„Стојне ле, Стојне убаво,
ајд’, Стојне, да се узмемо”. 10
„Стојане, брате Стојане,
не ли смо пуста родбина,
та не ли смо брат и сестра!”
„Стојне ле, Стојне убаво,
ситно камење број нема, 15
сугаре јаре век нема,
јалова коза гре нема,
убава мома род нема”.

---

Референце

Извор

• Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 261.

• Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 144.