[Стојан иде јод орање]
Стојан иде јод орање,
бела Рада јод белило.
Сретоше се насред село,
насред село, на ћуприју.
Кол’ко малко постојаше, 5
кол’ко малко позборише
Дрен-кобилка дренке роди,
суво рало гливе роди!
Стојан Раде проговара:
„’Оћеш, Радо, за мен’ доћи?" 10
„Нећу,нећу млад Стојане!
кноћи ће ми гости доћи:
мајке мајка, мене баба,
мајке браћа, мене ујке,
мајке сестре, мене тетке." 15
Слушао ју млад Стојане,
па отиде под прозоре.
Несу Раде гости дошли,
већ су Раде оглеђани!
Бела Рада југовела, 20
југовела јуз девера!
Изведе ју млад Стојане:
„Оди мене, бела Радо!"
Одведе ју у градина,
отсече ју обе руке, 25
извади ју оба ока:
„На’ ти, Радо, беле руке
да загрлиш младо војно!
На' ти, Радо, оба ока
да погледаш младо војно!" 30
