Стојанови вечерају

* * *

Стојанови вечерају

Стојанови вечерају
Је л’, Јело, је л’, Јелено,
Је л’ је веће ноћ?^[1]
Млади Стојан не вечера,
но си седи на постељу
па си свири у цалваре.
Цалваре му одговара:
„Жени мене, стара мајко.“
„Да коју ћеш, мили синко?“
„Стојанку ћу, девојку ћу.“
„Не мож’, не мож’, мили синко,
роднина смо, кумови смо.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

Референце

↑ Понавља се после сваког стиха.

Извор

Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 735.

Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 263.

[1] Понавља се после сваког стиха.

[1]