Стојана мајка питувала

* * *


Стојана мајка питувала

Стојана мајка питувала:
„Стојане, сине Стојане,
што те паша од чардака зове?
Ел те зове пушке да пуцате?
Ел те зове сабље да мењате? 5
Ел те зове коње да играте?”
Млад Стојане мајке одговара:
„Ни ме зове пушке да пуцамо,
ни ме зове сабље да мењамо,
ни ме зове коње да играмо, 10
већ он оће љубе да мењамо.
Ја си, мајко, моју љубу не дам,
моја љуба мушко чедо чува,
а његова нема ни девојче!”[1]


Референце

  1. Песму казивала Кристина Алексић, неписмена, рођена 1907. у Мирановачкој Кули.

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 276.
  • Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 73-74.