Отворите главни мени
Старој години
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


СТАРОЈ ГОДИНИ

 
Оседела старице, годино стара,
Ето ти с’ пред кроком хладан гроб отвара
Изнемогла, седа, скоро ћеш умрети —
Прошлост ће на бритком мачу те однети.

И ка’ мален атом безбројних времена
Згазиће те мртву, хладна стопа њена,
И нестаћеш, само уздисања многа
Спомене ће дизат’ царовања твога.

Многи ће у клетви да на тебе жале,
На супрот онима који те усхвале;
Јер их твоја бесна хладнокрвност смота
У одсудној битци — у борби живота.

Очајнике многе отргла си благу
Из слабих мишица црпећи им снагу,
И када им мучки сву срчаност узе
Бацала си на њих уздахе и сузе.

И духове тол’ке у ропству си гл’ала
Докле си на подлост тако лепо сјала;
И крхајућ’ осе слободнога рада
Побила си чеда најлепшега нада.

И најдражу срећу, што богови деле,
Злокоби су твоје куд камо однеле.
Те ј’ пуштала мирис најлепшега цвета
Чак у ниском праху презренога света.

Па за грехе такве, нек’ ти није жао,
Грешницу бих ја те анатемисао,
Ал’ суровост таква мени није дана
Да још зледим боле самртничких рана.

Збогом, дакле, бако! нек’ те прати круту
Наше опроштење на далеком путу.
Збогом! — утешиће с’ многа душа бона
На сурвини твога раздробљена трона.



НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1866 бр. 1. и у збирци Жубори и вихори, стр. 166

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 115-116. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.