Млади дани сребром окићени, Цвјета цвијеће теби к’о и мени; Стари дани тугом омотани, Нема добра до хладнога гроба. Умре старац или умре жена, 5 Ко остане сирота ј’ голема; Ко остане, нема свога друга; Младост пјева и стару се руга.
