Старина Новак и тријест јаничара
Подранио старина Новаче,
Подранио пређе јарка сунца,
Пак он узе леба у торбицу,
И он насу воде у тиквицу,
Још узеде на раме мотику, 5
На мотику тикву обесио,
Те он иде дерном винограду,
Да га копа, да се лебом рани,
А да реже, пак да се дувани.
Сусрело га тријест јаничара, 10
Пак питају старину Новака:
„Ој Бога ти, стари каурине,
Куд си, море, тако подранио,
И узео тикву на мотику?“
Вели њима старина Новаче: 15
„Идем браћо, дерном винограду,
Да га копам, да се лебом раним,
Да га режем, пак да се дуваним.“
Беседе му тријест јаничара:
„А чу ли нас, стари каурине 20
Ти се мани дерног винограда,
И мани се тикве и мотике,
Већ ако си пута увежбао
Кроз страшљиву гору Романију,
Проведи нас гором Новаковом, 25
Да видимо старину Новака,
И његова брата Радивоја,
Да видимо дели Татомира,
Да видимо дијете Грујицу
Оћемо их, стари, по'ватати, 30
По'ватати, па их повешати,
Јер су Турком љуто додијали.
Теби ћемо бакшиш учинити,
Даћемо ти стотину дуката,
Па ти иди, те се лебом рани, 35
Лебом рани, дуваном дувани.“
Кад је Новак речи саслушао,
Он је њима тијо беседио:
„Оћу, браћо, а како да нећу?
Путове сам добро увардао, 40
Сву вам гору унакрст познајем,
Провешћу вас гором Новаковом?“
То су Турци једва дочекали,
Пак пођоше друмом путовати.
Кад су били у гори зеленој, 45
Запеваше тријест јаничара,
И у песми вако призиваше:
„Ди си јако, старина Новаче?
Ди си јако, чича Радивоје?
Ди си јако, дели Татомире? 50
А ди ли си, дијете Грујица?
Изиђите да се огледамо!“
Турци зборе о злу без невоље,
А то слуша старина Новаче,
Слушао је, пак је беседио: 55
„Браћо моја тријест јаничара,
Је ли тестир мени попевати,
Попевати ситно калуђерски?“
Веле њему Турци јаничари:
„Јесте тестир, како и не било?“ 60
Кад запева старина Новаче,
Стаде јека друма уз планину,
Новак пева, гора му одпева,
По гори се зверје устрчало
Од његова гласа јуначкога. 65
У песми је вако говорио:
„Ди сте јако, сиви соколови!
Долетило јато голубова,
Долетило, одлетети неће!“
Кад су Турци песму саслушали, 70
Они веле старини Новаку:
„Ој Бога нам, незнан Каурине,
Та се песма нама не допада!“
Тек што они у речи бијаше,
Трчи Груја на коњу дорату, 75
Право трчи старини Новаку,
Додаде му сабљу оковану;
Ал' ето ти чича Радивоја,
Ал' ето ти дели Татомира.
Кад се стари сабље докопао, 80
Баци доле тикву и мотику,
А остали заподеше кавгу.
Да је коме погледати било,
Кад хајдуци јуриш учинише,
Њи' четири на тријест Турака: 85
Раздалеши Турке на буљуке,
Као вуци бијеле јагањце,
Новак сече, а Радивоје туче,
Дете Груја на гомилу вуче,
А Татомир наоколо скаче, 90
Да им који Турчин не утече.
Исекоше тридесет Турака
Измеђ себе благо поделише,
Поделише благо и оружје,
Пак одоше у гору зелену. 95
Од мен' песма, а од Бога здравље,
На част песма нашем домаћину -
Долови му шеницом родили,
А по брегу винова лозица.
Бело стадо поље прекрилило, 100
Коњи му се врани поморили,
Сир и масло на море носећи
А отуда чоју доносећи.
Све снајама сукње покројио,
А синовом зелене доламе! 105
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
