Старина Новак и Ђерђелез Алија
Чету води Старина Новаче,
Баш у Босни, око Сарајева.
Кад се Босна турчином насула
И газије постадоше Турци,
Новаку је врло жао било, 5
Што дочека Босну у земану,
Те се у њој посилише Турци
И посташе најжешћи јунаци:
„Српског бана ни баном не кажу,
Српског краља Влахом учинише: 10
„Дај нам, Влаше, градове у руке,
И фермане земље босне равне?“
Краљ је свуда изгубио снагу,
Па слободу од Талије тражи,
Од Талије и земље ћесарске. 15
Што Талија краљу обећаје,
Турску силу ништа не угаси,
Већ се више Турци посилише.
Виђе Новак земљи краја нема.
Те овако на једно смислио: 20
„И ја ћу се бити на јунаштво:
Ако Босни фајде бити неће,
Та Валаха, неће ни зијана;
Посмицаћу газије јунаке,
Нек је мање племена силнога, 25
Који не да Босни мировати.“
Млого Новак починио јада,
Дотаче се бијела Сарајва,
Потријеби Сарајлије Турке,
Ђе казују најбоље јунаке. 30
Процвиљеше анке и кадуне,
Уз кољено Ђеђелез Алије:
„О, Алија, дирек од Сарајва,
Тебе хвале да нема бољега
А Сарајво у црно зави се, 35
И осташе удовице каде,
Од некака Новака хајдука.“
Мало стало, ал дуго не било,
Диже чету Ђеђелез Алија.
Да потражи новог харамбашу. 40
У зло га је потражио грдно:
Све изгину у Алије друштво,
Сам Алија оста у хајдуцим;
Али му је добра срећа била
Брза има дебела дората, 45
Што прескаче кладе и омаре,
Не уди му сабље од хајдука,
Не уди му, јер стићи не море,
Ни Алија не хода залуду,
Од њега се склањају хајдуци, 50
За јелике и за оморике.
Ни Алија море погинути,
Нит Новаку море наштетити.
Алија се у Сарајво врну,
Не доведе друга ђавољега. 55
Прођ'те ме се, удовице каде,
Ђе ј' Турака, ту је и хајдука.
Ја не могу уватит Новака.
Нек иду Турци на хајдуке,
Нек не тичу ћуди у Новака, 60
Па вам Турци више гинут не ће.
Ја на њега четовати не ћу,
Он је дошо, да побије Турке.
Није дошо бројити јелике.“
Из збирке
Н. Т. К.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
