Стамболка дјевојка

* * *


Стамболка дјевојка

Стамболу се отворише врата,
Из Стамбола свати изјахаше.
Чији свати, а чија дјевојка?
Сватови су Велединовића,
А дјевојка Капетановића. 5
Сви сватови млади нежењени,
А сви коњи врани нејахани.
Кад су били пољем стамболскијем,
Сви сватови с миром коње јашу,
Ђувегија коња разигрује, 10
До дјевојке своје доигрује,
Чибуком јој дувак подигује,
Па говори лијепој дјевојци:
»Послушај ме, лијепа дјевојко,
Послушај ме, жива мајци била! 15
Кад будемо пред двор у авлији,
Изићи ће проклета маћеха,
Изнијеће шербе у маштрафи,
Па ће теби шербе додавати.
Ти га узми, драга душо моја, 20
Ти га узми, ал га пити немој,
Већ га подај крај себе дјеверу,
Баш дјеверу маћехину сину —
Ово ми је девета женидба,
Ја никакву у двор не уведох, 25
Све отрова проклета маћеха,
Све отрова да од бога нађе!«
Кад су дошли пред двор у авлију,
Ишетала весела маћеха,
Изнијела шербе у маштрафи, 30
Па га даје лијепој дјевојци.
Она узе, ал га пити неће,
Већ га даје крај себе дјеверу,
Баш дјеверу маћехину сину.
Дјевер узе па га поче пити, 35
И једну је капцу испустио:
Паде капца на седло ђогату,
Седло пуче, добар ђогат црче
И падоше у зелену траву.
Љуто куне проклета маћеха: 40
»О дјевојко, једна несретнице,
Осам их је пред двор долазило,
Никаква ми сина не урече,
Већ ти сама, жалосна ти мајка!«


Референце

Извор

  • Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 553-554.