Срце моје ледено и ладно!
Кад ћеш бити весело и рабро?
Срце тужно, што си тако снужно -
Што си снужно, кад не љубиш ружно,
Већем љубиш ти ироша дику -
Ирош дику, баш твоју прилику!

Извор уреди

Стеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 23-24.