Српски грађански законик - изводи

Кратка садржина и превод на савремени српски језик

УВОД

УОПШТЕ О ГРАЂАНСКИМ ЗАКОНИМА

1. Књаз у сагласју са Саветом, на основу Устава земаљског, издаје овај Грађански законик свима житељима и судовима Србије.

8. Смисао закона нико да не изврће и криво да не тумачи.

14. Незнање закона, већ обнародованог, никоме не помаже и нико се незнањем закона извинити или бранити не може.

18. Ропства нема у овој земљи, то јест, нико не може имати човека у таквој власти, да са њим може поступати и располагати самовољно као са стварима.

21. Шта је ко дужан, то мора дати. Ако неће, суд ће га приморати.

27. Шта је чије, тај има право и располагати с тим.

28. Твоје право можеш и другом уступити и то зависи од твоје добре воље, која се не доводи у сумњу, али се мора доказати. Самовоља, сила и превара никоме не помаже.

ПРВИ ДЕО - ЛИЧНА ПРАВА

1. ЛИЦА И ЛИЧНА ПРАВА

43. Дете зачето, али још нерођено, сматра се у признању права као да је и рођено, тако да, ако се живо роди добија сва припадајућа права, и та на другога преноси; ако се роди мртво, сматра се као да никад није било ни зачето. Рођено се увек сматра за живо; ко сумња и супротно тврди то мора доказати.

55. Под именом родбине подразумевају се преци са свима својим потомцима, били они у заједници или одељени. Они се међу собом зову род: веза којом су везани је сродство, а таква лица су сродна или сродници или рођаци. Они могу бити у ближем или даљем сродству, по броју степена у којима стоје један од другога. То су сродници по крви; али бивају и постају сродници и по браку, а то сродство се зове тазбина; и то је сродство између мужа или жене са сродницима жениног или мужевљевог рода по крви.

2. ПРАВА И ДУЖНОСТИ СУПРУЖНИКА

74. Брак са бесомучнима и лудима нема правну снагу и престаје као да није ни постојао, а свештеник, који са знањем венча такве, пада под суд и казну.

108. Оба супружника су дужна љубавно и нераздвојно живети, дужности брачне извршавати, једно другом верни бити, једно према другом пристојно се понашати и у сваком случају у помоћи бити.

3. ПРАВА И ДУЖНОСТИ РОДИТЕЉА И ДЕЦЕ

113. Брачна деца су сва она, која се у законитом браку роде. За такву закон сматра сву ону децу, која се роде после 180 дана од дана венчања или 300 дана после смрти мужевљеве или коначног развода брачне везе од законите супруге.

121. Све што деца набаве док су под родитељском влашћу, то набављају својим родитељима, као што родитељи својој деци набављају имовину, а онда је њима остављају.

128. Ванбрачно дете или копиле је оно које је мати невенчана зачела и родила. За такво се сматра и оно које је рођено од матере венчане у браку, али пре или после одређеног законитог рока од 180 или 300 дана; осим ако је недоношче или је од оца за своје признато или га се отац за три месеца није судски одрекао.

140. Посинак и поћерка морају бити барем 15 година млађи од свога поочима и помајке.

ДРУГИ ДЕО - СТВАРНА ПРАВА (ПРВИ ОДЕЉАК)

1. СТВАР И ПРАВА НА СТВАРИ

191. Више ствари обухваћених једним именом чине само једну ствар и сматрају се за једну целину.

195. Оне ствари које ником не припадају, које могу припасти ономе ко их пре заузме, зову се пусте или ничије. Ствари које сви могу употребити и нико никога не може од њих искључити, зову се свачије, као друмови, путеви, реке, обале река. Оно што је намењено за општу народну употребу, то је народно добро.

2. ДРЖАВИНА И ПРАВО ДРЖАЊА

198. Кад једну ствар држиш и имаш вољу задржати је за себе, па то прикладним знаком означиш и покажеш, ти си држалац такве ствари.

209. Кад се два или више њих споре око тога коме државина једне ствари припада, до пресуде ће је причувати суд или онај чијим именом се ствар држи.

3. СВОЈИНА

218. Ако своју ствар код другога нађеш и познаш, а ти је ниси уступио, имаш право тражити на суду да ти се твоја ствар врати.

219. У том случају мораћеш на суду доказати да је ствар твоја и код кога се налази. Ако јасним знацима то покажеш, своју ствар ћеш добити.

4. ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРИ

225. Да би неко постао власник некакве ствари, мора такву себи законито прибавити.

226. За свако законито прибављање једне ствари тражи се пуноважни правни основ и законити начин.

227. Као што су ствари различитога рода и реда, тако су и начини којима се исте прибављају различити.

5. ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРИ ПРИРАШТАЈЕМ

265. Земља коју би вода, мало по мало, на једну обалу нанела, припашће власнику те обале.

6. ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРИ ПРЕДАЈОМ

293. Ко на другога преноси некакво непокретно добро, као: кућу, њиву, ливаду, виноград или воћњак, мора бити власник истога добра, иначе такав пренос нема правну снагу.

299. Са увођењем новог власника у јавне књиге непокретности он добија и закониту државину.

7. ЗАЛОГА

304. Залога је ствар на коју зајмодавац има право да се из ње намири, ако његов дужник не испуни на време своју обавезу.

312. Ко има залогу, тај има право да ценом залоге себе намири, ако дужник не исплати дуг. Ако нешто претекне као вишак, да врати дужнику.

323. Ако заложена ствар пропадне или се зајмодавац одрекне права на залогу или је безусловно врати дужнику, онда залога престаје, мада дуг остаје и после тога.

8. СЛУЖБЕНОСТИ

354. Ко има право на стазу на туђој земљи, тај може преко туђе земље ићи или и друге људе пуштати да к њему туда долазе. Али не може туда јахати или возити се.

359. Ко има право захватати воду с туђег бунара или извора, тај мора имати право и доћи до бунара.

9. НАСЛЕДСТВО

396. Мушка деца умрлога и њихови мушки потомци први добијају наследство. Они искључују сестре, оца, мајку и све њихове претке и њихово потомство или побочне сроднике.

398. Разлика се не чини између мушке деце, родила се она за живота или после смрти оца, само ако је у законито време.

400. Ако нема мушке деце, него би било само женске деце, онда женска деца наслеђују очеву имовину, и то на једнаке делове.

10. ТЕСТАМЕНТ

429. Тестамент мора бити у писаној форми. Он ће важити само ако га је завешталац својеручно написао и потписао или ако је састављен и признат пред судом.

448. Завешталац може своју вољу за случај смрти мењати док је жив. Тестамент уништен од завештаоца губи своју силу и важност.

11. САДРЖАЈ, СМИСАО И ТУМАЧЕЊЕ ТЕСТАМЕНТА

449. Сваки тестамент треба тумачити у оном смислу као што гласи.

451. Ако је завешталац једном наследнику оставио сву имовину, онда ће све бити његово.

12. КАКО ЗАВЕШТАЛАЦ МОЖЕ РАСПОЛАГАТИ СВОЈОМ ИМОВИНОМ

476. Имовина, наслеђена или стечена, сматра се за власништво са којим свако може располагати по својој вољи.

13. ПОПИС ЗАОСТАВШТИНЕ

485. Нико не мора примити наследство без судског пописа, а ако прими, сам себи нек попише наследство.

14. ДЕОБА

492. Наследницима стоји на вољи да се поделе или да остану неподељени у заједници.

496. Наследници се могу делити сами међу собом или пред призваним одабраним људима или пред својим судом или судијом.

15. НАСЛЕДНА ПРАВА И ОДНОСИ У ЗАДРУЗИ

523. Жена удовица која остане у задрузи после смрти мужа, била са децом или без деце, задржава право уживања на делу свога мужа у задрузи. Она је дужна помагати задрузи према својим могућностима.

ДРУГИ ДЕО - СТВАРНА ПРАВА (ДРУГИ ОДЕЉАК)

17. УОПШТЕ О УГОВОРИМА

531. Уговор је закључен онда када једна страна нешто обећа, а друга то прихвати или се изјасни да прихвата.

532. Ово обећање и прихватање се може учинити речима, али и другим прикладним знацима, а и самим делом које вољу показује.

536. Уговор треба да буде јасан, разумљив и одређен.

552. Сваки уговор и из њега проистичућа права и обавезе, прелазе и на наследнике, осим случајева где би иста била везана за личне односе и способности или ако су наследници изричито изузети уговором или законом.

18. ПОКЛОН

561. Поклон је уговор којим неко нешто добровољно даје другоме, не тражећи нити примајући икакву корист за то.

566. Ко једном даде поклон, не може га узети натраг, осим посебних случајева.

567. Случајеви због којих дародавац може порећи поклон: а) ако дародавац касније толико осиромаши, да не може ни живети; б) ако даровани покаже велику неблагодарност према дародавцу, наносећи увреду његовом животу, телу, части и нарушавајући његову слободу и имовину.

19. ОСТАВА

569. Остава је уговор којим неко прими туђу ствар да је чува и без плате врати натраг.

570. Ко прими туђу ствар као оставу, дужан је исту чувати од свакога квара или штете као своју сопствену.

577. Ако је чувар своју сопствену ствар жртвовао и изгубио да би сачувао туђу ствар, онда он може од оставиоца захтевати накнаду за то.

20. ПОСЛУГА

582. Послуга је уговор којим неко узме непотрошну ствар на послугу тако да је, после одређеног времена, без плате или награде врати натраг.

21. ЗАЈАМ

593. Зајам је уговор којим неко узме потрошне ствари, тако да има овлашћење да их по својој вољи употребљава, потроши и располаже њима, али је дужан да у одређено време те ствари врати натраг у истом роду и вредности.

596. Онај који даје зајам зове се зајмодавац или зајмилац; онај који узима зајам зове се зајмопримац или дужник.

602. Ако је уговор о зајму закључен на дуже време, а није одређено време плаћања камате, онда се сматра да је то време на крају сваке године.

22. ПУНОМОЋЈЕ

609. Пуномоћје је уговор којим неко добија овлашћење да у име другога и за рачун другога чини нешто пуноважно.

610. Онај који даје овлашћење зове се властодавац, онај коме се даје овлашћење зове се пуномоћник. Написмено састављено овлашћење зове се пуномоћје.

612. Коме нису назначене никакве границе пуномоћја, тај се мора управљати по своме разуму, знању и савести.

615. Пуномоћник је дужан поштено и добро обавити посао који је на себе узео, а сву корист, која би отуда проистекла, оставити своме властодавцу.

620. Оно што пуномоћник у име свога властодавца са трећим лицем обави или уговори у смислу свога пуномоћја, то обавезује и властодавца и треће лице.

23. РАЗМЕНА

632. Размена је уговор којим неко једну ствар даје за другу.

640. Добро које је примљено у размену задржава правну природу, као и добро које је дато у размену.

24. КУПОВИНА И ПРОДАЈА

641. Куповина и продаја је уговор којим се нека ствар уступа другоме за одређену плату у новцу.

642. Како се два или више лица договоре за ствар и одреде цену, тако је и уговор продаје обављен и закључен.

647. Право одређивања цене за ствар припада продавцу ствари.

659. Куповина ствари којима се неко тек нада сматра се за коцку.

671. У случају продаје непокретних добара продавац треба да јави онима који имају право првенства за куповину, родбини и суседима.

25. ЗАКУП

679. Закуп је уговор о продаји употребе. Оно што је за продају, то се даје и под закуп.

699. Закуп престаје онда кад уговорени рок дође. Ако нема уговоренога рока, онда се гледа на уобичајени рок у том месту или на време плаћања.

26. НАЈАМ

706. Најам је уговор којим се неко обавезује да обави неки посао или да уради нешто за одређену награду у новцу.

707. Ко наручи неки посао мора пристати и на прикладну награду.

717. Најамник који је прихватио наручени посао мора га сам завршити. Само у нарочитим околностима он може поверити прихваћени посао и другоме, али за ваљаност посла и тада само он одговара.

27. ОРТАКЛУК

723. Ортаклук је уговор којим се два или више лица сложе да свој труд, или и своје ствари, уложе да би међу собом делила корист која се отуда добије.

727. Оно што је уложено у ортачки посао сачињава главницу ортаклука и даје свима заједничке надлежности. Оно што неки ортак има изван тога, то не припада главници ортаклука, него је његово лично и одељено добро.

746. Сваки ортак може гледати ортачке рачуне у свако време, и то му се не може забранити. Али, ако би то захтевало трошак, онда га сам мора сносити.

28. БРАЧНИ УГОВОРИ

759. Брачни уговор се закључује између мужа и жене или између женика и невесте у вези имовине у браку.

760. Овај уговор може бити у вези мираза. То је имовина коју супруга донесе мужу, било њена сопствена, било од некога другог добијена ради лакшег живљења.

762. Ако уговором мужу мираз није обећан уз супругу, муж нема право да га тражи.

763. Женино наследство, које би јој за време брака припало и мужу било донето, такође се сматра за мираз.

777. Оно што муж својој жени даде за украс у накиту, драгом камењу и другим драгоценостима, то се и у сумњи сматра да је поклоњено.

29. УГОВОРИ НА СРЕЋУ

789. Уговором на срећу једна страна даје наду за неку неизвесну корист коју друга страна прима. Ово може бити за плату или без плате.

793. Код опкладе, која може бити само у вези дозвољене ствари, вредност треба да буде дата или у треће руке положена, иначе на суду нема правну снагу.

30. НАКНАДА ШТЕТЕ

801. Од плаћања учињене штете може се ослободити само онај ко докаже да штета није учињена његовом кривицом, него се случајно догодила.

803. Стручњаци, од којих се за награду тражи савет у послу који спада у њихову струку, па дају савет који доведе до штете, одговарају за лош савет.

805. Ако би било кривице и онога који је оштећен, онда ће накнада сразмерно и на њега пасти.

812. Гостионичари, крчмари, лађари и превозници одговарају и за штету коју би њихови људи нанели путницима.

816. Ко нађе животињу у штети, може је силом одбити, отерати или ухватити и завезати. Нема овлашћење да је убије, осим у случају нужне одбране.

820. Ко другога рани, осакати или нанесе повреду његовом телу, тај плаћа сав трошак за лечење и лекове; затим плаћа накнаду користи коју оштећени губи и које ће се унапред лишити; и још плаћа накнаду за претрпљене болове.

ТРЕЋИ ДЕО - ОПШТИ СТАВОВИ О ЛИЧНИМ И СТВАРНИМ ПРАВИМА

1. НАЧИНИ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПРАВА И ОБАВЕЗА

827. Начини за обезбеђење обавезе и утврђивање права су јемство и залога.

832. Ко јемствује као јемац, тај се обавезује да плати, било да главни дужник може или не може да плати. Према томе, повериоцу остаје на вољи да дуг тражи од главног дужника или од јемца или од обојице истовремено.

838. Ако јемство гласи за неко одређено време, онда јемство престаје кад се то време наврши.

842. Онај који има ствар у залози, дужан је исту добро чувати. Кад заложитељ намири дуг, мора је одмах вратити.

2. ПРОМЕНА ПРАВА И ОБАВЕЗА

847. Права и обавезе која зависе од воље уговарајућих страна, могу се узајамном вољом и променити.

848. Ова промена може бити таква да се не узима нити додаје нека трећа особа; а може бити и таква, да се нека трећа особа додаје, као нови поверилац или нови дужник.

850. Код промене права стара обавеза престаје и нова добија своју силу.

858. Ако би се стране, при поравнању, превариле у лицу или у самом предмету, онда не постоји ни поравнање.

859. Ко би после поравнања доказивао да је оштећен преко половине или би нове доказе доносио, који му пре поравнања нису били познати, неће му ништа помоћи; осим ако би могао доказати очигледну превару и непоштено поступање.

863. За спорна дела поравнања стране се могу договорити да изаберу себи судије, па како они одреде, онако да им буде право.

3. КАКО ПРЕСТАЈУ ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

882. Ко плати оно што је дужан, тај се ослобађа од дуга и престаје његова обавеза.

884. Дуг се може исплатити новцем, али и нечим другим, само ако се стране сложе.

887. Ако рок за исплату дуга није одређен, онда се сматра да је рок почео онда кад је дужник опоменут за плаћање.

897. Ко има признаницу од повериоца да је платио главницу, њему се верује да је платио и камату.

913. Умре ли онај коме припада некакво право или дужност, тако да је везано само за његову личност и на њу ограничено, онда престају све обавезе.

4. ЗАСТАРЕЛОСТ

922. Застрелост је посебно правило по коме један губи право, због некоришћења за неко време, а други са самим коришћењем добија право.

925. Права супружника, родитеља, дечија и друга лична права не могу застарети.

928. Покретне ствари се прибављају застарелошћу од три године.