* * *
Српска девојка
Смиљ дјевојка посијала.
Што јој смиља не дотекло,
То шлингером досијала,
Све шлингером и шекером.
Љуто куне жуто смиље, 5
Љуто куне дјевојчицу:
„Бог т' убио, дјевојчице!
Јал' м' облази, јал' огради:
Коњи мене погазише,
Млади момци потргаше, 10
За шкрљаком однесоше.“
Тешко чека дјевојчица,
Тешко чека до вечера.
Она иде жутом смиљу,
Ал' у смиљу младо момче, 15
Смиље брало, па заспало.
Мисли, мисли дјевојчица,
Мисли мисли свакојаке:
„Мили Бога и Маријо,
Јали би га пробудила, 20
Јали би га пољубила?“
— Вољела га пробудити
Нег' млађана пољубити.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 56.
