Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 1

←Претходна реч

Српска граматика Писац: Живојин Симић Поглавље 1: Увод

Поглавље 2→

Симић, Живојин (1922). Српска граматика. Београд: Књижара Геце Кона.

Јесте ли ми род, сирочићи мали? — Куд се деде Цар-Немање благо? — Није бабо распакова благо на наџаке ни на буздоване, ни добријем коњама на рахтове.

Говор или језик

Из речи састоје се реченице. А из реченица састоји се сав људски, усмени и писмени говор или језик.

Гласови, слогови, речи

Говорним оруђима човек производи гласове за које се каже да су артикулисани, јер се могу тако међу собом удруживати или склапати и наглашивати да од њих постану слогови, а од слогова да постану речи.

Тако од гласова: в, а, т, р, а постану слогови: ва, тра, а од ових слогова постане реч ватра. Од гласова: б, р, а, ћ, а, постану слогови: бра, ћа, а од ових слогова постане реч браћа. Од гласова: п, р, и, ј, а, т, е, љ, с, т, в, о, постану слогови: при, ја, тељ, ство, а од ових слогова постане реч пријатељство.

Постанак речи

Речи су постале и постају од језичних корена.

Додавањем наставака на корен, стављањем предметака пред корен и мењањем или премештањем појединих гласова у корену постаје од једног корена по неколико, а од многих корена и по много речи сроднога значења. Тако:

Корен ук:

1. Наук, наука, неук, самоук, учен, научан, учеван, самоуче, учити, изучити, научити, обучити, одучити, поучити, проучити, понаучити, поучавати, одучавати, обучавати, учитељ, учитељев, учитељица, учитељка, учитељовати, ученик, ученица итд.
2. Променом гласа у корену ук постаје вик:

Навика, одвика, вичан, обичан, необичан, навичај, обичај, завичај, уобичајати, изобичајати, навикнути, обикнути се, одвикнути, привукнути се, свикнути, навићи се, одвићи се, привићи се, свићи итд

Корен пис:

1. Натпис, потпис, препис, пропис, распис, запис, рукопис, писац, писар, писарина, писанија, писаљка, писмо, писамце,страна 9 преписник, писати, дописати, написати, уписати, описати, расписати, пописати, дописивати, исписивати, потписивати, уписивати, записивати итд.
2. Променом гласа од корена пис постаје корен пас и прелази у значење шаренога:

Пастра, пастрмка, паструга; даљом променом: Паштровићи, Паштровка, Паштровски.

Основе, облици и речи

Од корена постају основе наставцима који се зову наставци за основу, а од тако посталих основа постају облици тј. потпуне речи наставцима који се зову наставци за облике. Тако:

Од корена ук наставком и постаје основа ук-и у којој се к претвара у ч, те буде основа учи. Од ове основе наставцима за облике постају облици, тј. речи, учити, учисмо, учисте, учите, учећи итд.

Од корена пис наставком а постаје основа пис-а. Додавањем на ту основу наставака за облике постају облици тј. речи: писати, писано, пишући, писавши, писаћемо, писао, писан итд.

Од корена рук наставком иц постаје основа рукиц — ручиц, а од те основе постају облици, тј. речи: ручица, ручицама итд.