* * *
Срећа па несрећа
Докле мене не ожени мајка,
Ђевојке ме Богом братимјаху,
Удовице узданицом зваху,
Десно крило, све невјесте младе,
Старе баке: оди к мени синко. 5
А од кад се ја ожених, друже,
Ђевојке ме зову издајником,
Удовпце: наш невјерни друже,
А невјесте: у невољи друже,
Старе бабе, ни оклен си, синко. 10
[Упореди I4 бр. 693]
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 440-441.
