Србима у Митровици на Косову

Србима у Митровици на Косову Писац: Алекса Шантић

који су започели зидати цркву, храм Светог Саве

Ја не снивам... моју душу
Анђеоска дижу крила,
Па Косову лети равном
Да вас грли, браћо мила!

Да вас грли, и да љуби
Ваше лице ваше чело,
На које је мутно доба
Мученички в’јенац сплело;

Да вас љуби, да вам сузом
Своју вељу радост каже:
Благо роду, благо земљи,
Ђе се братац с братом слаже!

Ви сте браћа, ви сте људи,
Зажижници српске зоре, —
Свете сјенке са Косова
Благослов вам данас зборе!

Ц’јело Српство данас клечи
И крст часни меће на се,
А молитва чиста, света
У висини таласа се:

Дај им, боже, воље јаке,
Да издржат муке могу,
Да доврше свето дјело,
Посвећено теби — Богу;

Па кад кубе сјајног храма
У твом јарком сунцу сине,
И забрује звона света
Јасним звуком са висине,

Чуј молитву њиног срца,
Чуј им жеље, чуј им гласе...
Па нека јекне Шар-планина:
Српству зора родила се!

Извор

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 257.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Алекса Шантић, умро 1924, пре 100 година.