Милутин Бојић

1916

Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXXII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXXII



O, нек ти рекне тај пољубац, што се

Свршава новим пољупцима, да је

То усклик жуди која вечно траје,

Песма усана што се крвљу росе


И преко вода чежњу страсти носе,

Купећи сунца и цвеће и краје,

Жуд лудих ноћи када разум стаје

Да спусте теби на усне и косе


И да усаде у зенице твоје

Мирисе, звуке и звезде и боје;

И кô победник што гине на мети


Уз шумни пљесак, крај у њему стечем

И да ти њиме песму сунца речем

Кад раставити усне значи: мрети.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.