Сонет - XXV
| Сонет - XXV Писац: Милутин Бојић |
О, како боли на дну душе сане,
Кô црна слика немоћнога Хоћу,
Кô бела авет што крв сише ноћу,
Дубока љубав болом скрите ране:
И када зора у пурпуру плане
И сутон румен зрелом пева воћу,
Ја скривам своју очајну самоћу
А суза посред дивљег смеха кане.
И очи блесну, усне затрепере
И жудња цикне и морем се проспе.
А небо модрим звездама се оспе.
И као грешник без свести и вере
Приносим душу огњу што се пуши.
И Бог још један у души се сруши.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|