Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - X
Писац: Милутин Бојић



Сонет - X



У теби ми је младост погребена,

Сунчана јутра, подневно пламење,

Љубави чедне последње прамење

Сазрео цвет се расуо нечујно.


Опело чујем и песма црквена

Сипа на мене маглине јесење,

Уморно плачу пољане и стење,

Модро је све што беше тако рујно.


Зар ниси горда као бесцен урна

У којој лежи прах мртвих царева?

А ти си тужна. Стид ти образ прели.


Разумем. Ова ноћ светла и бурна

Тражи у нама блесак палих днева.

Умрлог Бога ми би васкрс хтели.


Поноћ је. Задња звезда догорева.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.