Сонет - VIII

Милутин Бојић

Сонет - VIII Писац: Милутин Бојић

Сонет - VIII

Ти идеш од ње, ти, сунчани зраче,

Ти си јој косе миловао, мада

Сам ниси знао на шта сјај твој пада.

И њеном оку ти си дао сјаја.

У твој се дрхтај ненадно увлаче

Осмеси њени фини, кô тон јада

Тих осмеха је моја душа рада.

Зраче, жељан сам твога загрљаја,

Јер дршћеш препун пурпурнога праха,

Мириса њеног осмеха и даха,

Сав око мене хоћу да се свијеш.

Не распи живот свој случајем створен,

У душу моју дубок дуби корен;

Стани, јер не знаш шта у себи кријеш.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.