Соломон и врабац

     Кад је Соломон царовао, сазове све птице да пред његов дођу, и кад погледа упази да му није врабац дошао, те нареди орлу да га силом доведе. Орао то учини и донесе га пред цара у својим чапцима, па пане пред Соломоном; а Соломон га почне ружити говорећи: длака ме држи, да те сада не прокунем да ти отпане кљун да се по грдилу измеђ осталих тица познаваш. — А врабац му одговори: ти можеш, али знади, да ћу ти сав твој двор разорити и да ћу ти чинити да се твоје кољено утре. Цар се зачуди на ове ријечи и промиcли: како да ова мала тичица може мене толико квара учинити? Па га упита: хе газијо! Дедер кажи ми, како би могао ти то мене учинити, пак ћу ти опростити. Врабац му одговори: ја бих пошао у земљу вакупску[1], те бих се толико ваљао кроз земљу да би ми од оне земље остануло неколико између мојега перја, па отoлен бих полетио на твој двор и ону земљу отpeсао над шљеменом од твоје куће, која би ти се у онај час од вакупске земље срушила, те тебе и сву твоју чељад стропоштала. Кад то зачу Соломон одмах нареди орлу: пупшти га.

РеференцеУреди

  1. Вакуп је турска ријеч и значи све оно што је црквено или манастирско, а код Турaка што припада џамији. Из ове приповијетке лако ће сваки читалац виђети, у каквој цијени наш овдашњи народ сматра и боји се да му што црквенога у кућу не уљезе без благослова.

ИзворУреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 194.