* * *
Соко се моли младожењи
Широка кита ракита
Зелено поље прекрила,
С једнога мјеста не крила,
Туда ће наљест' сватови,
Сватови Шћепа и Маре, 5
Пред њима Шћепо и Мара,
На руци носи сокола;
Моли се сив вел' соколе:
„Пушти ме мало напријед,
„Да видим твоју ђевојку.“ 10
Пушта га Шћепо делија,
Пушта га мало напријед.
Одлeће сиви соколе,
Те паде Мари на пенџер,
С пенџера Мари на крило; 15
Љепо га Мара дочека,
Даде му златне прапорце.
0длеће сив зел' соколе,
Те паде Шћепу на раме,
Овако њему говори: 20
„Љепу ти водиш ђевојку!
„Висока као јелика,
„Танка је као шибика,
„Бијела као књижица,
„Румена као ружица; 25
„Сретња ти и дуговјечна!
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 297-298.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 1-2.
