* * *


       

Соколу

Сив соколе, сиво перје моје!
Извиј дер се небу под облаке,
Порашћерај тице свакојаке,
Занајвише б'јеле лабудове;
Одби мени крило од лабуда, 5
Да га китим свакојаким цв'јећем,
Да га жежем жеженијем златом,
Да га шаљем низ крајину драгој,
Да донесеш са мора смокава,
Са чаршије највиније алве. 10

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Красић Владимир, Српске народне пјесме старијег и новијег времена, књига прва, Браћа Јовановић, Панчево, 1880., стр. 132-133.