Снове снивам...
Писац: Лаза Костић


Снове снивам, снујем снове,
снујем снове бисерове,
у сну живим, у сну дишем,
ал' не могу ситне снове,
не могу их да напишем.

Снове снивам, снове снујем,
у слике бих да их кујем,
ал' су санци полетанци,
не могу их да прикујем
срцу моме лаганоме.

Ал' наслони на те снове,
твоје груди бисерове,
две ледене бисер капи:
та би студен смрзла снове,
све те слике следила би.

1861.

Извор

уреди
  • Гавриловић Зоран, Антологија српског љубавног песништва, „Рад“ Београд, 1967, стр 77


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 114 година.