* * *
Снаха и ђевер
Дивна ли је гора брштанова!
Мирисом село подичила,
А висином поље окитила,
А соко је прелећет' не може,
А данас свати преиграше, 5
Сви сватови под жут бор падоше,
Ђевер снахом под жуту наранчу,
Под наранчом цвијет отпадаше,
Ђевојка га у ките киташе,
Све сватове даром дариваше, 10
Не дотече ручноме ђеверу,
На снаху се ђевер расpдио.
Вели њему лијепа ђевојка:
„О ђевере, мој златни прстене!
„Ја сам тебе љепшу оставила, 15
„Оставила моју јараницу,
„Од мене је и љепша и виша,
„И боље је књигу научила,
„Кад смо до сад биле јаранице,
„Нек' будемо од сад јетрвице.“ 20
[Упор. I4, бр. 36]
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 298.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 2-3.
