Смрт (Милета Јакшић)
←Једног пролетњег дана | Смрт Писац: Милета Јакшић |
Лубања→ |
Без крме, весла,
Мој чамац броди
У глувој ноћи
По црној води.
Около мене
Тишина хуји,
Пучина ћути
Ветар не струји —
Мрак зија само
И мир је свуда, —
Чун са мном плови
Ја не знам куда.
Ја нем и хладан
Лежим у њему,
Али осећам
Да је крај свему:
Стиснуте очи,
Скрштене руке,
Слух ми не прима
Никакве звуке...
Далеко само
Негде из света
Глас тихи звона
Амо долета.
Ко̑ из дубине
Давних времена
Изгубљен вапај,
Плач успомена̑ —
Последњим збогом,
Жалобном је̏ком,
Он ме на путу
Прати далеком.
Извор
уреди- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 52
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|