Смрт негде на улици
Смрт негде на улици
Смрт, та вечно жељна блудница,
сваки ми дан украде
од крви једну кап,
и један ми дах из груди отме,
и подводи ми жене младе
да ми још сутра уклопе штап.
И ја залуд певам кроз дуге
ноћи, кад немам сна, -
сваке ми зоре осване проза:
бронхитис или туберкулоза,
на образу са жутим ружама;
и то, да ћу једног дана
нестати негде на улици,
или на нечијим рукама.
И кад ми Смрт разбије лире
и мојојм црвеном крвљу
напуни своје путире -
да ли ће Неко пролити за мном сузу?...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|