Смрт Уроша Петога/30
ПОЈАВА III
Вукашин улзи са Дијаком, Влатко стоји на вратима.
ДИЈАК:
Повеља је ево написана,
И ударен златан на њу печат.
ВУКАШИН:
Приступи ми, грађанине Влатко,
И преда ме клекни.
Што си у траг свој завјери уш'о
И мени је ноћас доставио,
Ја краљ српски за услугу таку
На племство те дижем.
ВЛАТКО:
Сјајна круно!
ВУКАШИН:
А за другу услугу још већу
Којом ћеш ме данас задужити
Врањанским те именујем кнезом.
Ево на то повеље ти моје.
ВЛАТКО:
На кољену примам је и љубим,
И остајем твој роб до вијека.
ВУКАШИН:
Устан', кнеже, не роб, но пријатељ,
Који својом вјерном услужношћу
И даље ће, много даље поћи.
ВЛАТКО:
Твог имена већ велика слава
Још нарасла, и св'јет прекрилила!
ДИЈАК:
Поздрављам те, кнеже, и краљеву
Честитам ти милост.
ВУКАШИН:
Сад на пос'о.
Одмах скупи поуздане људе,
Проспи злата међу њих, и крепко
Насртаје бунтовног грађанства
Све до мрака одбијај од двора.
Мој Краљевић са дворском ће стражом
Све засјести улице у граду
Којим влада Пећки друм, да племству
Запријечи састанак с грађанством;
А Видоје с четом коњаничком,
Коју ми је деспот оставио,
Чувати ће унутрашњост двора.
Нама треба до вечера само
Одржат' се, па с војскама тада
Које ће нам с двије странв стићи
Буну ћемо свладат' и казнити. —
Иди сада. Чуј, пошљи ми одмах
Оне људе. Гледај кога бираш. —
Ти их, ђаче, прими па доведи
Право к мени. (одлазе Влатко и вел. Дијак)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|