Смрт Уроша Петога/23
ПОЈАВА III
Пређашњи и Угљеша.
УГЉЕША:
Да сте здраво!
КРАЉЕВИЋ:
Гледај! стриц Угљеша!
ВУКАШИН:
Сад ми падаш кано из облака
Изненадан зрачак. Гдје је Гојко?
Гдје је твоја војска?
УГЉЕША:
Ноћ сутрашња,
Или зора која за њом иде,
Затећи ће овдје Гојка с вама.
А ја сврнух с малом пратњом амо,
Да разумно све угодим с тобом
Што по новим околност'ма треба.
Догађаји лете, Вукашине,
С таком хитњом, а сви по нас лоше,
Да ми памет стаје.
ВУКАШИН:
Чувај срцв,
А памећу пусти да ја радим.
Права војна тек почиње сада,
И она се окончати мора
С нашом сјајном побједом свестраном.
Ну јесу ли догађаји теби
Сви познати?
УГЉЕША:
Уз пут све разабрах;
Ал' не мишљах да ћу тако мутно
И у самој Приштини затећи.
Ваздух овдје задаје ми буном.
ВУКАШИН:
Та већ кључа у овдашњем племству.
Оно не хтје на запов'јест моју
Да ми изда ни једног војника;
Већ ту чека од самога цара.
УГЉЕША:
То стопрва чујем!... Ха, удрила
У њих куга, и све их зан'јела!
Откуд сада та оданост цару?
А да, Вукшо, сам он испод руке
Не храбри их на то?
КРАЉЕВИЋ:
Цар, мој стриче?
То он не би никад учинио.
ВУКАШИН:
Не слушај га. Слабодушним сином
Јелена је са свим овладала.
Све су смутње, све несреће наше
Њен посао.
(Дејан ступа на врата.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|