Смрт Стефана Дечанског/8
8.
ЗОРКА приступи лагано, па гледа МИЛОРАДА
МИЛОРАД (спусти руке): С Богом, Зорко, с Богом добро моје!
ЗОРКА: Милораде!
МИЛОРАД (баци поглед на њу с движенијем срца).
ЗОРКА: Ти опет на пут одлазиш?
МИЛОРАД (мртвачким гласом): Одлазим.
ЗОРКА: Кад ћеш се вратити?
МИЛОРАД: Никада.
ЗОРКА: Никад?
МИЛОРАД: Да, никад Зорко, никад, нигда да те више не видим. Ове сјајне очи, ово љупко лице, ово
анђелско сушчество нигда више да не видим, Зорко, нигда више да не видим. (Силно је загрли). При овом позорију земља мора сузу пустити.
ЗОРКА: Шта је теби, Милораде, ти ме ужасаваш.
МИЛОРАД (на једанпут је пусти): Ти ниси моја Зорка, ниси, не можеш да си моја. Моја? Ах, ова једна реч поражава ме гробу.
ЗОРКА: Слатки Милораде, зар ти радост налазиш, кад ме мучиш?
МИЛОРАД: Слатки Милораде! — Ово је последње слатки Милораде из твојих анђелских уста. Још који час, па онда нисам више твој Милорад. Зорко, ти си Душанова љуба. Краљица си ти, а Милорад жертва туге и печали. (Опет је силно пригрли, између пољубаца). Кћери Светковићева, овај је последњи час за Милорада сладак; ово је последњи час где сунце греје Милорада бедна. Заборави ме, као што ја тебе нигда заборавити не могу. (Отпусти се од ње, и пође).
ЗОРКА: Милораде!
МИЛОРАД (стане): Још једанпут су њена слатка уста моје име пронела; још једанпут ми се сунце појавило, пређе него што ће га ужасна прогутати магла. Зорко, с Богом на веки, на веки! (Силно је пољуби, па излети напоље).
ЗОРКА: Свемогући Боже! Милораде, Милораде! (Истрчи за њим).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|