Смрт Стефана Дечанског/38
| ◄ 10 | 11. | ► |
11.
СРЕТЕН, ТЕОФИЛ, пређашњи
СРЕТЕН: Светли краљу, велможа овај једнако моли да пред тебе изиђе. Каже да ти нешто исповедити има.
ДУШАН: Ходи, убицо, гледај плод твојих намера. (Ухвати га силно за прси, па га одвуче к телу). Како ти се допада твоје дело?
ТЕОФИЛ (почне сав дрхтати).
БУНТОВНИЦИ: Смрт, смрт проклетом злочинцу!
ДУШАН: Насилија више да не буде; предајте га строгости земаљских закона.
(Теофила одведу).
ДУШАН (падне пред телом Стефановим на колена): Оче, колико сам ја крив што те смрт крвнички постиже, ти сад најбоље видиш. Опрости и самом незнању, а ја се заклињем останцима светог живота твога, да ћу Србију узвисити не само оружија силом, него правдом и законима.
(Завеса пада).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|