◄   4 5. 6   ►

5.

(Улица)
 
Два војника вуку ТЕОФИЛА, за њима СРЕТЕН

ТЕОФИЛ: Пустите ме, браћо, ја сам стар и слаб, нисам војник.
СРЕТЕН: Вуците га само.
ТЕОФИЛ: Шта могу ја коме нашкодити? Ако светлог Душана народ хоће за краља, и ја пристајем.
СРЕТЕН: О, стрвино; та Душан треба одмах круну да баци у воду, кад би га ти за краља пожелио. Нема ти милости.
ЈЕДАН ВОЈНИК: Да га прободем, војводо?
СРЕТЕН: Нипошто, не погани мача, него тамо да се обеси.
ТЕОФИЛ: Млади војводо, зар би ти мог'о са мном, старим и немоћним човеком то учинити? Смилуј се, оцем те твојим преклињем.
СРЕТЕН: Нема ти милости, па крај. Водите га, кад вам кажем.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.