* * *
Смрт Паве барјактара
Бијел шатор један до другога,
Сви барјаци црни и црвени,
Само ј' плави Паве барјактара.
Пуче пушка испод Темишвара
И удара Паву барјактара; 5
Павина су браћа милостивна,
Не даду му ни на земљу пасти,
Већ га млада на стол посађују,
Па му дају тинте и папира,
Да он пише старој милој мајки: 10
„Ево т', мајко, сребрена кашика,
Ти вечерај а Паве не чекај;
Шаљем љуби јасно огледало,
Нек с' оглеђе, нек Паве не глеђе;
Шаљем секи свилену мараму, 15
Нек ју носи, нек се не поноси.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 189-190.
