Смрт Мијата
0001 Подиже се хајдуче Мијате,
0002 подиже се јунак у планину,
0003 с собом води тридесет ајдуках,
0004 робље роби а сијече Турке.
0005 То се чудо на далеко чуло,
0006 у силнога у Отмановића,
0007 телар чини Отмановић-царе,
0008 телар чини по дивану своме:
0009 "Је ли мајка родила јунака,
0010 ал’ мушкијем опасала пасом,
0011 ко ће поћи тамо у планину
0012 да уфати ајдука Мијата,
0013 дат ћу њему три товара блага
0014 и сувише три бијела града."
0015 Ко чујаше чут се не чујаше,
0016 ко гледаше очи обраћаше
0017 од велика страха Мијатова.
0018 Ма се добар јунак нгоњаше
0019 по имену Арап-капетане
0020 и тако се Арап зафалио
0021 да ћ’ ајдука уфатити жива,
0022 ал’ од њега донијети главу.
0023 Цар му даде три товара блага
0024 и сувише три града бијела
0025 јаше Арап ђога дебелаога,
0026 паше Арап сабље димишкиње,
0027 а на раме бистра џевердара,
0028 за хајдуком проз планину пође,
0029 кога гођек путом сријеташе,
0030 он свакога за Мијата пита,
0031 нитко њему казат не смијаше
0032 од велика страха Мијатова.
0033 Кадек дође на брег Косовога,
0034 сријетађе једнога јунака
0035 ђе гоњаше два товара вина,
0036 од бога му добра јутра зваше
0037 по имену Поповић-Илији:
0038 "Бог ти дао, Арап капетане!"
0039 "О тако ти, Поповић Илија!
0040 Већ како си садак од планине,
0041 да не виђе ајдука Мијата
0042 и с Мијатом тридест ајдуках?!
0043 Илија му право кажеваше:
0044 "Ја видијех ајдука Мијата
0045 и с Мијатом тридесет ајдуках."
0046 Ма му вели Арап капетане.
0047 "Која ти је на двор егозбија,
0048 ал’ весеље, али жалост тешка,
0049 тере гониш два товара вина?"
0050 "није мене на дворе жалсоти,
0051 но је мне на дворе весеље,
0052 у мен ће довече хајдуче,
0053 у мене ће довече на кумство
0054 да ми крсти мушко чедо младо."
0055 Ма му вели Арап-капетане:
0056 "О за бога, Поповић Илија!
0057 Издај мене хајдука Мијата,
0058 да хајдука ја уфатим жива,
0059 ал’ од њега одсијечем главу,
0060 ево тебе блага три товара."
0061 На благо се јунак слакомио
0062 те издаде он својега кугам
0063 у дан му је Арап запануо
0064 у бијелу кулу Поповића,
0065 чекаше га ноћи неколико,
0066 кадек бјеше около поноћи,
0067 стаде звизга коња Мијатова,
0068 стаде звека сребра на Мијата,
0069 ма је кума њему излазила,
0070 налаштито да Мијату каже
0071 е заисто хоће погинути.
0072 У то дође Поповић Илија
0073 па му не см’је млада кажевати,
0074 он Мијата за руке прифата,
0075 одведе га у бијелу кулу,
0076 ево Мијат за трпезом пође,
0077 кадек бјеху у највише пиће,
0078 а говори ајдуче Мијате:
0079 "О тако ти, мила кумо наша!
0080 Што си, кумо, сјетна невесела,
0081 ал’ си лоша добавила кума,
0082 али ти се чедо побољело,
0083 ал’ се бојиш е ми дара нејмаш,
0084 ал’ се бојиш дароват те нећу?"
0085 Она њему млада одговара:
0086 "Ја нијесам сједна невесела
0087 штоне имам ја бољега кума,
0088 нити ми се чедо побољело,
0089 ни се бојим е ти дара нејмам,
0090 ни се бојимдароват ме нећеш,"
0091 па му стаде ногом на пашмаге,
0092 сувише му оком намигнула,
0093 ал’ се јунак ништа не стаљаше
0094 е заисто погинут оћаше.
0095 Ево јунак у камаре пође,
0096 у камари да борави санка
0097 и к њему је кума улазила,
0098 навлаштито да му млада каже,
0099 и утрну воштан’ дублијера,
0100 у то дође Поповић Илија,
0101 удри је руком по образу
0102 и ужиже воштан’ дублијера.
0103 Кад Илија плећи обрнуо,
0104 ужди пушку Арап-капетане
0105 и удари Мијата хајтуда,
0106 н уло гај је мјесто ударио,
0107 међу токе на плећи јуначке.
0108 Паде мИјат низ душеку меку,
0109 заигра се Арап-капетане,
0110 од Мијат одасјече главу
0111 и меће је коњу у бисаке,
0112 и узима сабљу Мијатову,
0113 Мијатова бистра џевердара,
0114 и узимље токе са Мијата,
0115 Мијатова ђога дебелога,
0116 ево шође нотно пороз планину,
0117 ал’ га био данак сусретао,
0118 гледају та тридесет хајдуках,
0119 а бесједи малди Маријане:
0120 "О хајдуци, моја браћо драга!
0121 Ето коњиц ујака мојега,
0122 е ма није њега на коњицу,
0123 неог пођох горе крајем пута."
0124 Па западе друму на сред пута,
0125 каде сила Арап наступио,
0126 ужди шушку млди Мријане
0127 и удари на коња Арапа
0128 по сред чела међу очи црне,
0129 а завика млади Маријане:
0130 "Ај на ноге, браћо и дружино!"
0131 Но скочише тридесет ајдуках,
0132 већ Илији на дворове доше,
0133 а говори малди Маријане:
0134 "О тако ти, Поповић-Илија!
0135 Је ли мене ујак долазио
0136 у твојему двору бијеломе?"
0137 "Ођен ти је ујак долазио
0138 ма је нотно проша проз планину."
0139 Уљегоше тридесет хајдуках,
0140 уљегоше у кули бијелој
0141 и нађоше мртвога Мијата.
0142 Довати га млади Маријане,
0143 довати га на плећи јуначке,
0144 изнесе га прд кулом бијелом;
0145 уљегоше тридесет хадјуках,
0146 уљегоше у кули бијелој,
0147 уватише Поповић-Илију
0148 сломише му ноге у кољена
0149 а бијеле руке у рамена
0150 и здраве му зубе извадише,
0151 на спицу му очи ископаше,
0152 узуеше му благо секолико
0153 и кулу му огњем опалише,
0154 још све село огњем изгорјеше,
0155 понијеше мртвога Мијата,
0156 понијеше пољу Петровоме
0157 и ту су га дивно укопали,
0158 на главу му цркву оградише.
