Смрт Исајбеговице

* * *


Смрт Исајбеговице

Закукала сиња кукавица,
Усред зиме кад јој вријеме није,
А на кули бега Исајбега.
Опази је Исајбеговица,
Па изађе пред камену кулу, 5
Она пита сињу кукавицу:
»О богати, сииња кукавицо!
Што ти кукаш кад ти вријеме није?
Ил’ си дошла мене искукати
Или мога бега Исајбега?« 10
»Нисам дошла тебе искукати,
Већ ти хабер од бега донила:
Отиш’о ти беже у тимаре,
Да му раја смири дуговање.
Дочека га раја у тимарим’, 15
Плахо су ти бега изранили,
Тешко живу изнио је главу,
Осто рањен у гори Јадији.
Великим ме богом оклињаше:
»Богом сестро, сиња кукавице! 20
Отиђи ми до камене куле,
Хабер подај мојој вјерној љуби,
Нек’ с' удаје, а мене не чека,
Нек' не чека, дочекат ме неће«.
Ту је беже душу испустио, 25
Ја ти дошла и хабер донила«.
Када чула Исајбеговица,
Закукала кајно кукавица;
Кукајући на кулу изиђе,
Па узима бегове ножеве, 30
И удари себи у стрдашце.
Како се је лако ударила,
На ножу је срце извадила
И умрије, жалосна јој мајка,
А за својим бегом Исајбегом.35


Референце

Извор

Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 656-657.