Смрт Арсенија патријара
Разболе се Арсен патријару,
У комори Бечу ћесарскоме,
Код њега се нико не десио,
Већ владика Исајије мудри,
Пак Арсена и грли и љуби: 5
„Водитељу Арсен патријару,
„Ако тебе суђен данак дође,
„Где ћемо те сахранити, бабо.“
А Арсеи му једва одговара:
„Исајије моје чедо драго, 10
„Ако мене суђен данак дође,
„Молите се Јосифу ћесару,
„Нек вам даде танку шајку лађу,
„И на лађи тридесет весала,
„И на весла тридес’т пратилаца, 15
„Спустите ме доле к Варадину,
„Под окриље, под Фрушку планину,
„До славнога места Крушедола,
„И до красне мајке Анђелине,
„И до нашег деспота Јована, 20
„Па ме онде сахраните лепо,
„У гробницу Максима владике."
(Овде јс певач неколико стихова заборавио.)
Књигу пише Исајије мудри,
На је шаље Јосифу ћесару:
„Чујете ли, Јосифу ћесару, 25
„Дајте мени што ја од вас иштем;
„Ако ли ми то дати нећете,
„Покупићу и Влашку и Бачку,
„Равна Срема до тиха Дунава,
„Сво Потишће и сво Поморишће, 30
„За дан за два под Вечом ћу доћи,
„Кренућу вас са столице царске.“
Кад је чуо Јосифу ћесару,
Кад је чуо што му књига каже,
Брже пусти танку шајку лађу, 35
И на лађи тридесет весала,
И на весла тридес’т пратилаца,
Па узеше Арсен патријара,
Спустише га доле низ Дунаво;
Кад су били сирам Пожуна града, 40
Ишеташе дванаест дождовита,
Да ујагме Арсен патријара.
Мудар био Исајије мудри,
Маче шајку ка среди Дунава.
Кад су били спрам белих Карловци, 45
У цркнама звона зазвонише
Свештеници на ноге усташе,
Обукоше богате одежде,
А па главе капе камилавке;
У одежда и у рипидама 50
Отпратише Арсен патријара,
До славнога места Крушедола,
А до наше мајке Анђелине,
И до нашег деспота Јована,
Па га онде сахраннше лепо 55
У гробницу Максима владике.
