Смиље бере Смиљана девојка

Смиље бере Смиљана девојка,
Смиље бере, смиљу проговара:
Смиље моје, ала си ми лепо!
За кога си тако лепо расло?
Ил’ за попу, што служи у цркви?
Ил’ Јовицу, самоуче ђака?
Ил’ за Миљка, танана ратара?
Вели смиље Смиљани девојки!
Нисам расло за попу у цркви,
За цркву је китнасто босиље:
Нит’ Јовицу, самоуче ђака,
За њега су књиге староставне;
Већ за Миљка, танана ратара,
Он ме бере и за капом носи,
Мене носи, са мном се поноси.

Извор

Стеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 62.