Сл(а)нце ни трепти да зајде,
над оне равне рудине.
На рудину бор зелен.
Под бора је девојћа,
под бора је заспала, 5
с крпу си очи прекрила.
Отуд иде млад овчар,
с кривак вој крпу подиже:
„Дизај се, добра девојћо,
на зло си место заспала, 10
зашло те јасно слнченце."
Референце
Извор
Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 308.
