* * *


Сл’нце зајде

Сл’нце зајде, мрак по поље паде,
јетрве се у двор сабирају.
Ред се реди на воду да иду,
ред се паде Марђити девојћи.
Ал узела Марђитина мајћа, 5
узела је стовну и чашицу,
на кладенац отишла за воду.
Њу питује Ива ћириџија:
„А, куде је Марђита девојћа?"


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 36.