[Служи Виден цара девет годин’]
Служи Виден цара девет годин’,
ни задрема, ни му чаша паде.
Кад наступи десета година
он задрема и чаша му паде.
Он се сави чашу да, си, узме, 5
падоше му ножи од појаса,
па убоде царско мушко чедо.
Цар му тражи главу ју замену,
а он нема главу да замени,
но он има сестрицу Милицу, 10
она има до три мила сина.
Виден ми се много убунија,
а сестрица Видена питује:
„Што си ми се, брале, убунија?"
„Немо’, сестро, ти да ме питујеш! 15
Служим цара девет годин’ дана,
ни задрема, ни ми чаша паде,
па кад дође десета година,
ја задрема' и чаша ми паде.
ја се сави чашу да, си, узмем, 20
падоше ми ножи из појаса
те згодише царско мушко чедо,
па цар тражи главу ју замену,
а ја немам главу да заменим."
„Не бој ми се ти, мој мили брале, 25
а ја имам до три мила сина:
Прво ми је сине Милутине,
друго ми је сине Радоване,
трећо ми је сине Миладине.
Што ми, брале, сине Милување, 30
ја ћу мене, брале, да сачувам,
а што ми је сине Радоване
и њега ћу брале мен’ да чувам,
а што ми је мој син, мој Миладин,
ја ћу, брале, тебе да ти дадем, 35
да ти дадем главу да замениш."
„'Ајде д’ идеш ујке ју замену,
’Ајде, сине, главу да замениш!"
